Da li je ovo zaista istina?
I ako jeste, što li se ovoliko izlomismo da napravimo aplikaciju Izbegni Aditive, baš smo blesavi. 😅
Zapravo, ovo je poluistina, delimična priča. Naše telo je deo Prirode. 
Sve što unosimo trebalo bi da bude hrana za naše ćelije, građevinski materijal za naš imunitet, energija za naš svakodnevni život. Međutim, kada se naše telo suoči sa sintetičkim hemikalijama – sa aditivima, emulgatorima, veštačkim zaslađivačima – ono se nalazi u borbi. Neki adtivi se brzo izlučuju putem urina ili znoja, ali nisu svi tako jednostavni za izbacivanje. Neki se jednostavno nagomilavaju.
Sve što unosimo trebalo bi da bude hrana za naše ćelije, građevinski materijal za naš imunitet, energija za naš svakodnevni život. Međutim, kada se naše telo suoči sa sintetičkim hemikalijama – sa aditivima, emulgatorima, veštačkim zaslađivačima – ono se nalazi u borbi. Neki adtivi se brzo izlučuju putem urina ili znoja, ali nisu svi tako jednostavni za izbacivanje. Neki se jednostavno nagomilavaju.Postoje aditivi koji se, umesto da nas brzo napuste, talože u našem telu. Oni se polako nakupljaju u masnim tkivima, jetri, pa čak i u našem mozgu. Takvi aditivi ne prave štetu odmah. Oni su tihi napadači koji godinama slabe naš organizam, polako podrivajući naš imunitet. Imamo manje energije češće smo umorni, postajemo podložni alergijama, upalama i hroničnim bolestima.
Utiče li to na nas, ima li dokaza?
Razvoj prehrambene industrije doneo nam je praktičnost – hranu koja može trajati mesecima, savršeno upakovanu, prebogatu ukusima koji zavode naša čula. Ali, cena te pogodnosti je visoka. Sa porastom upotrebe aditiva i prerađene hrane, raste i broj modernih bolesti – alergija, autoimunih oboljenja, metaboličkog sindroma, pa čak i karcinoma, previše je studija koje to i dokazuju (a iskrena da budem, nisu nam potrebne studije da potvrde ono što se zna vekovima 
, dovoljno je uključiti 
).
, dovoljno je uključiti ).Možemo li za sve kriviti aditive? Naravno da ne. Naše zdravlje je rezultat mnogo faktora – genetike, životnog stila, stresa. Ali ne možemo zanemariti činjenicu da je naše telo danas svakodnevno izloženo hemikalijama koje nisu deo prirodnog lanca ishrane. One menjaju mikrobiom naših creva, oslabljuju naš imunološki sistem i ometaju normalne metaboličke procese.
Kako da se zaštitimo?
Ako je otrov zaista u dozi, onda je na nama da dozu smanjimo. Da biramo hranu koja je što prirodnija, da čitamo deklaracije, izbegavamo proizvode sa dugim spiskom sastojaka i biramo one sa što manje aditiva. Da svom telu pružimo ono što mu zaista treba – pravu, živu hranu.
Jer, naše telo nije dizajnirano da se svakodnevno bori sa sintetičkim supstancama. Ono je deo prirode, i kao takvo, najbolje funkcioniše kada je u skladu sa njom. 
Zašto pišem ovo?
Zato što me ubiste 
pitanjima „Šta dati detetu za ovo, koji sirup dati za ono, šta da mažem za ekcem, šta da pijem protiv ovoga, šta da dam za imunitet…“
pitanjima „Šta dati detetu za ovo, koji sirup dati za ono, šta da mažem za ekcem, šta da pijem protiv ovoga, šta da dam za imunitet…“Jesam farmaceut i razumem zašto mi postavljate ovakva pitanja. Navikli smo da za svaki problem postoji rešenje u bočici, tableti ili prahu. Ali kao i vi, ja sam pre svega – roditelj. I reći ću vam nešto što neće zvučati kao savremeni savet, ali:
Moje dete, za ove tri godine, nije popilo ništa za imunitet. Nije popilo ništa za mikrobiom. Nije popilo ništa za ništa – ali je dobilo sve za sve.
Ne kažem ovo da bih vas impresionirala, već da vas podsetim – zdravlje nije u apoteci. Da, tamo ćete naći svega – ali svega 5% zdravih proizvoda, dok je većina hemija koja nas lako može uvući u začarani krug. Krug u kojem lečimo simptome, a zaboravljamo uzorke.
U prirodi ima svega. Tu su bilje za otpornost, voće i povrće za mikrobiom, svež vazduh za pluća, sunčeva svetlost za kožu. I da, zvuči surovo (ali i prelepo), ali Priroda nema marketinšku kampanju, ali ima i ono najvažnije – život.
nema marketinšku kampanju, ali ima i ono najvažnije – život.
