Često čujemo rečenicu „Otrov je u dozi.” I jeste – ali to je samo pola istine. Ako je tako, zašto smo uopšte pokrenuli aplikaciju Izbegni Aditive? Zato što današnja „doza” više nije mala.
Naše telo je deo prirode. Sve što unosimo trebalo bi da bude hrana za naše ćelije, energija za život i materijal za naš imunitet. Međutim, kada se svakodnevno suočava sa prehrambenim aditivima – emulgatorima, veštačkim bojama i zaslađivačima – naše telo više nije u ravnoteži i prelazi u stanje borbe.
Neki prehrambeni aditivi se brzo izlučuju, ali mnogi se talože u masnom tkivu, jetri, pa čak i u mozgu. Ne deluju odmah, već polako, neprimetno. Slabe imunitet, remete mikrobiom creva, izazivaju umor, alergije, upale i druge hronične probleme.
Prehrambeni aditivi i deca: mala tela, veliki rizik
Najveća zabluda je da se ista količina prehrambenih aditiva podnosi jednako kod odraslih i dece. Ne podnosi se.
Kada dete popije čokoladno mleko sa karagenanom (E407), pojede čajnu kobasicu sa nitritima (E249, E250) ili sok sa crvenom bojom (E124), njegov manji organizam dobija istu dozu kao odrasla osoba, ali na mnogo manjoj površini i sa mnogo većim efektom.
Zamislite da kašičicu peska dodate u šoljicu i u flašu vode. U kojoj će se više zamutiti?
Zbog toga su deca najosetljivija. Američka akademija za pedijatriju upozorava da mnogi prehrambeni aditivi mogu ometati hormone, razvoj, izazvati hiperaktivnost, alergije i povećati rizik od gojaznosti.
Posebno su problematične veštačke boje (E102, E104, E110, E122, E124, E129) i nitriti/nitrati koji se koriste za konzervisanje mesnih proizvoda. Proizvođači su dužni da na pakovanju napišu upozorenje:
„Može prouzrokovati hiperaktivnost i poremećaj pažnje kod dece.“
Koliko nas to zaista pročita?
Kako da se zaštitimo od štetnih prehrambenih aditiva?
Ne možemo kriviti samo aditive, tu su i genetika, stres, tempo života. Ali možemo mnogo uraditi ako svesno biramo šta unosimo. Ako je otrov u dozi – smanjimo dozu.
Birajmo hranu sa što manje štetnih sastojaka. Čitajmo deklaracije. Umesto „5 minuta pire” ili supe iz kesice, napravimo pravu supu. Umesto čipsa iz kese, ispecimo krompir u rerni. Umesto da se pitamo „koji sirup dati za imunitet”, zapitajmo se: „Šta smo dali organizmu da bi on sam bio jak?”
Priroda nema marketing, ali ima život
Naše telo nije dizajnirano da se svakodnevno bori sa hemijom. Dizajnirano je da živi u skladu sa prirodom.
U njoj već postoji sve – biljke za otpornost, voće i povrće za mikrobiom, svež vazduh za pluća, sunčeva svetlost za energiju.
Ne postoji čarobni sirup koji zamenjuje zdrave navike, ali postoji svest, ona koja nas vraća korenima, zdravlju i prirodi.
Zato, sledeći put kad posegneš za pakovanjem sa dugom listom sastojaka, seti se: otrov nije samo u dozi, već i u navici da ne gledamo šta unosimo.
